ОЛИВЕРА НЕДИЋ - ОДБОРНИЦА У СКУШТИНИ ГРАДА ДОБОЈА

 У настајању један од најљепших мурала у нашем граду и наш Дени Б.  И ово је Добој, град умјетности, добрих људи.. Бићу искрена, до краја искрена, није да и сама не размишљам о одласку у неким тренуцима...надам се да ми нико то неће замјерити, одговорна сам за пет живота, некад имам осјећај да им својим ставовима и одлукама да останем овдје, стављам омчу око врата, да их спутавам и одузимам им могућности у животу. Предмет смо политичког прогона, моја породица и ја, због чега је мој муж, који воли свој град и земљу, демобилисани борац РС, отац петоро дјеце, просвјетни радник, поштен радник и човјек, који није у овом граду могао добити посао, одлучио након 14 г. од дипломирања, за своју дјецу се борити у некој другој земљи.  Али....кад год размишљам о нашим одлукама и животу, и почнем думати о одласку, то кратко траје, и као и јуче, када сам мучећи се без штака, покушавајући да игноришем бол у нози, пошла у банку, те прво наишла на Денија и видјела овај прекрасан мурал, затим су ме за ти

Два сата и четрдесет минута трајала је посљедња, 4. редовна сједница Скупштине Града Добој са 36 тачака дневног реда. И на овој сједници дошло је до вишеструке повреде Пословника о раду Скупштине Града, и то одмах код прве тачке, Извод из записника са 3. редовне сједнице, гдје нема ни ријечи о инциденту који се десио на почетку сједнице, када ми је грубо одузета ријеч, јер сам покушала да снимим своје дискусије.  Материјали за 18 тачака нису достављени на вријеме, већ су нас дочекали на столу, и на моје тражење да нам се омогући вријеме да прочитано материјале, како бисмо могли дискутовати и оцијенити приједлоге, нисам добила одговор.  Чланови предсједништва Скупштине су се кикотали и дошаптавали и тиме обесмишљавали дискусије опозиционих одборника.  На сједницу сам дошла са повредом ноге, иако ми је препоручено мировање, сматрала сам да могу бити три сата присутна, тражила сам мобилни микрофон, што је технички ситница, предсједник Скупштине је рекао да сам то требала раније тражити, а

Словеначки конзулат у БЛ. Made by Додик, Жељка & Cо. Нико од ових људи не иде због климе, из досаде, из обијести, истина је, иду из различитих разлога - због незапослености, недостатка владавине права, лошег образовања, здравства, непостојања правде, заташканих убистава, немогућности да школују своју дјецу, али један разлог им је заједнички, иду јер желе задржати достојанство и не желе допустити да их медиокритети газе. Овако ћемо и ми, ако се не пробудимо, схватимо да сат откуцава, да нисмо ни ми за "бацити", имамо право на бар мрвицу достојанственог живота, да не живимо у страху кад ћемо банкротирати, нећемо имати шта дати за ужину дјеци, као што неки наши суграђани одавно немају.  Наша прелијепа Република Српска је талац групе људи који су јој и "бубреге" продали и сад као лешинари вребају да није шта остало а да се да уновчити, док лако преводе "жедне преко воде" причама о патриотизму.  Ево њиховог патриотизма, овдје на ове двије слике.  И као што