ЗАШТО ЈЕ БИЛО ВАЖНО УЈЕДИНИТИ СЕ ОКО СТАВА ЛИДЕРА ПАРЛАМЕНТАРНИХ ПАРТИЈА ИЗ РС

 Инзкова одлука је таква као да доктор пацијенту којег боли кичма да упутство како да лијечи руку или зашто су се функционери РС морали окупити

 Осврнућу се на потоња дешавања из три угла, легислативног, политичког и економског и покушати дати одговор зашто је било важно ујединити се око става лидера парламентарних партија из РС, насупрот појединачних ставова.

 Срамна одлука високог представника која је резултирала низом компликација и штетних посљедица за функционисање ионако фрагилног система рада институција, нелегитимна је и нигдје се, у резолуцијама Савјета безбједности УН, које третирају ОХР, па чак ни према  Бонским овлаштењима не прописује да високи представник може наметати законе.

Легитимно средство борбе је повлачење свих представника из Републике Српске у свим заједничким институцијама БиХ, Предсједништву, Савјету министара и Парламенту БиХ, и то све до момента док се не поништи Инзкова одлука.

Зашто је то важно заједно послати поруку из Републике Српске, и то лидера свих парламентарних партија, а не само појединачно као ставове партија? Легитимитет политичким лидерима дао је народ на Изборима, да их они представљају у законодавној власти те на тај начин утичу и на извршну власт и на укупно функционисање у свим пољима живота у БиХ и Републици Српској,те с тога то превазилази уске партијске оквире, и договоре унутар сваке партије појединачно.

Овдје се ради о униформном ставу народног бића којем се деценијама намећу пристрасно донесене одлуке од стране међународне заједнице а на штету и садашњости и будућности код нас.

Да је “глас” бонских овлаштења био правичан, један дио новог законика би се односио на јавни дискурс у којем се Републику Српску, као Дејтоном озваничену, неријетко проглашава за геноцидну, а Србе као геноцидан народ, намећући осјећај колективне кривице и одговорности. Ако се новим законом индиректно али и директно Србима жели ускратити право на мишљење, и то базирано на чињеницама, које је гарантовано највишим правним актом, Уставом БиХ, онда зашто се експлицитно не наводи да би грубо вријеђање и клеветање цијелог једног народа, подразумијевало санкционисање по једнаком паритету као код ових предходних ставова и садржаја?

Виски представник овдје веома “ниско” поставља стандард владавине права, и умјесто да третира проблем грађана Босне и Херцеговине компетентно и равноправно, он третира само један сегмент живота, и то једног од три народа који овдје живе, врло интенциозно”солећи” најдубље ране, и “ординирајући” погрешан “лијек” за проблем који грађани ове земље имају. 

 Другим ријечима, одговор на овако озбиљну дискриминацију мора превазићи појединачне партијске оквире и на прво мјесто ставити национални интерес народа, тражећи заједнички одговор и захтјев да се ова криминална одлука стави ван снаге. Не може се и не треба оставити простор појединачним политичким субјектим да евентулно донесе мање категоричну или јединствену одлуку која представља народ Републике Српске и њихов недвосмислен став јер је свака странка подршку добила управо од народа и представља га у свим ситуацијама па и у овој.

Када говоримо о политичком контексту, све политичке партије, ако су  добронамјерне, морају поставити неколико питања која не само да буде сумњу у начин на који је дошло до ове одлуке, него како је могуће да Милорад Додик кроз пола сата одговорио са пресом и петицијом, те видео пропагадним материјалом? Ово указује само на једно, да Милорад Додик по ко зна који пут покушава да обмани јавност, “заврне уши” грађанима, и направи их његовим луткама на концу, које ће му служити као параван за сву неодговорну политику којом је наступао на повјереним му функцијама, али и политику лажи, обмане и манипулација која краси његове редове и политички пут унутар СНСД.

Није први пут да Милорад Додик профитира и превари народ ирационалним причама о отцјепљењу Републике Српске, лажним референдумима и сличним садржајима којим баца прашину у очи економски сиромашном народу, којем у том смислу ништа нема понудити осим празне националистичке реторике.

И неколико пута раније, сјетимо се када је имао потребу да се сакрије иза народа, одрекне властите одговорности, умјесто да је прихвати, или пак да ишчупа СНСД из потонућа и неповјерења народа, посезао је за “алатима” наводе бриге за Републику Српску, причама о њеном отцјепљењу, позивањем на тобожње јединство политичких структура и слично.

То је Милорад Додик, ништа друго него лажни представник и манипулатор, неко ко бескрупулозно улази у јефтину реторику и политиканство, истовремено уживајући такве привилегије које је “убрао” са леђа тог истог народа , какве није уживао нити један лидер у историји српског рода. Просјечном човјеку су непојмљиве цифре са којима барата његова породица, број предузећа која се налазе у њиховом власништву или сувласништву, број некретнина које им се налазе у посједу и све остало што разум тешко може обухватити. Реченице попут “највише бринем да разочарам свој народ” или “одрећи ћу се свог комодитета” напросто не иду уз овакву, горе описану, политичку личност а што је доказива тврдња, јер Милорад Додик одавно не крије радијус свог бахаћења у виду материјалне користи и привилегија.

Врхунац његове обмане и алат за скупљање политичких поена те увод у кампању за Изборе 2022. којом СНСД жели искористити неинформисане и збуњене грађане је измишљена петиција, која нема никакву законску улогу у вези са проблематичним Инзковим рјешењима, није чак ни спроведена у складу са законом који третира грађанске иницијативе, и апсолутно не служи ничему до Милорадовој политици обмане.

Треба нагласити и обавијестити грађане да је врло могуће да ће њихови подаци бити злоупотријебљени, јер активисти СНСД скупљају податке наших суграђана и без својеручног потписа, тражећи да им се достави ЈМБГ и број личне, што је грубо кршење закона.

 И на крају ако гледамо економску перспективу, од овог циркуса у режији Инзко - Додик грађани Републике Српске а нити БиХ немају апсолутно никакву корист у економском смислу, али зато имају огромну штету. Њихов материјални статус остаје непромијењен, остају сиромашни, са лошим здравственим системом, ниским нивоом капацитета у образовању на свим нивоуима, полуписменим представницима који су најчешће илегално стигли до парламената јер никад није дошло до промјена Изборног закона који би омогућио владавину права и коначно представнике које народ бира, а не бројачи у бирачким одборима који броје гласове оним партијама и појединцима унутар њих који нуде “дебље коверту”.

Грађани Босне и Херцеговина треба да размишљају о будућности у којој треба да живе њихова дјеца, треба да дјелују у правцу бирања најбољих међу нама у свим областима, како би имали мотивацију да остану у својој земљи али и да јој отварају пут ка бољој будућности. Грађани Босне и Херцеговине треба да размисле о свим чињењима политичких представника који су деценијама у власти а који Босну и Херцеговину и Републику Српску нису помјерили ни милиметар на европском путу, а нити немају ту накану, јер како би иначе обезбиједили пропусност за мито и корупцију која их одликује те како би се задржали на власти.

 Када будемо имали владавину права, законе у служби свих грађана, здравство, школство, социјалну заштиту, пензиони систем по мјери свих рађана, природно ће се наћи одговарајући термини за све злочине почињене у овој земљи, које ће тада сви прихватити, јер правично третирају све жрте и све починиоце.

 До тада, драги моји грађани и грађанке Босне и Херцеговине и Републике Српске, плашим се да смо јефтин мамац у рукама корумпираних, неквалификованих и некомпетентних политичара, удружених са пројекцијом великих сила и њихових интереса да овај дио Балкана не буде ништа друго него пуки протекторат без идентитета, карактера и снаге да заштити ресурсе од којих би неки други домаћини и народи направили чудо.